cyr

Представљен извештај о ревизији сврсисходности пословања „Безбедност хране у Републици Србији“

Здрава и безбедна храна је основно људско право, те је потребно да Република Србија ојача систем контроле и обавештавања како би заштитила здравље и добробит свих грађана, речено је на данашњој конференцији за медије Државне ревизорске институције (ДРИ).

За заштиту живота и здравља људи од примарног значаја је коришћење здравствено и хигијенски исправне хране, што представља и основно људско право, гарантовано Универзалном декларацијом о људским правима из 1948. године. Да би се то обезбедило, потребно је уредити систем производње, промета, контроле и потрошње хране, било да се ради о храни домаћег порекла или храни која потиче из увоза.

Небезбедна храна представља претњу људском здрављу и привреди, а посебно погађа осетљиве и маргинализоване групе становништва. Такође, наноси штету трговини и узрокује бацање хране, што се не може толерисати с обзиром на то да истовремено велики број људи пати од глади.

„Подаци Светске здравствене организације указују на то да, од болести које се преносе путем хране, на годишњом нивоу оболи око 600 милиона људи у свету“, рекао је др Душко Пејовић, председник ДРИ и генерални државни ревизор.

У складу са Законом о безбедности хране, циљ је обезбедити висок ниво заштите живота и здравља људи и заштиту интереса потрошача, укључујући начело поштења и савесности у промету храном, узимајући у обзир, када је то могуће, заштиту здравља и добробити животиња, као и здравља биља и заштите животне средине.

Услови савремене, глобализоване трговине храном, климатске промене и растући број становника доприносе сложености овог изазова.

Ово су кључни разлози због којих је ДРИ одлучила да уврсти ову тему у Програм ревизије за 2023. годину.

„Циљ ревизије био је да утврдимо у којој мери су надлежни органи ефективно и ефикасно успоставили систем безбедности хране у Републици Србији и да ли постоји простор за унапређење“, истакао је др Пејовић.

Са аспекта Циљева одрживог развоја, значај ове ревизије огледа се у позитивном утицају на спровођење Циља 2: Свет без глади; Циља 3: Добро здравље, а има значајан утицај и на достизање Циља 6: Чиста вода и санитарни услови и Циља 1: Свет без сиромаштва.

Александар Глигоријевић, виши саветник у ревизији је, испред тима који је спровео ревизију, нагласио да плански и законодавни оквир у области безбедности хране нису у потпуности успостављени, јер оперативни циљеви нису детаљније разрађени, значајне области нису у целости регулисане, а плански приступ управљања кризним ситуацијама није успостављен.

„Институционални оквир предвиђен Законом о безбедности хране није ефективно успостављен, јер спроведене активности Стручног савета нису у довољној мери допринеле процени ризика у области безбедности хране на националном нивоу, капацитети Националне референтне лабораторије нису у потпуности искоришћени, а координација инспекцијског надзора и мониторинг хране нису ефикасно успостављени“, рекао је Глигоријевић.

„Док је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ годишње извештавао јавност о здравственој исправности намирница и флашираних вода, систем брзог обавештавања и узбуњивања није у довољној мери допринео ефикасном обавештавању јавности о постојању ризика по здравље људи, који узрокује храна“, нагласио је Глигоријевић.

ДРИ је, према утврђеним налазима, извела закључке и субјектима ревизије дала одговарајуће препоруке и очекује да ће спроведена ревизија сврсисходности пословања допринети успостављању ефикаснијег система безбедности хране у Републици Србији. Такође, ДРИ очекује успостављање планског и законодавног оквира у области безбедности хране у потпуности, успостављање ефективнијег институционалног оквира, као и Система брзог обавештавања и узбуњивања јавности, како би се обезбедило транспарентно и правовремено обавештавање јавности.

 Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Безбедност хране у Републици Србији“ доступан је овде.

Поделите