Најновије актуелности

16. 4. 2025.

ДРИ започела ревизију код 101 субјекта ревизије

Државна ревизорска институција (ДРИ) започела је током априла поступак ревизије финансијских извештаја, правилности пословања и комбинованих ревизија финансијских извештаја и правилности пословања код 101 субјекта ревизије.

15. 4. 2025.

Чланица Савета ДРИ представила најчешће неправилности у ревизији финансијских извештаја

„Најчешће неправилности у ревизији финансијских извештаја односе се на погрешно евидентирање у помоћним књигама и исказивање у финансијским извештајима, исказивање неодговарајуће економске класификације, исказивање износа или извора финансирања у неодговарајућој колони финансијских извештаја“, рекла је Љиљана Димитријевић, чланица Савета Државне ревизорске институције (ДРИ) на семинару који је Институт интерних ревизора Србије организовао 14. и 15. априла на Фрушкој гори.

11. 4. 2025.

Започето спровођење комбинованих ревизија правилности и сврсисходности пословања

У складу са Програмом ревизије Државне ревизорске институције (ДРИ) за 2025. годину, ДРИ је започела спровођењe комбиноване ревизије правилности и сврсисходности пословања.

11. 4. 2025.

Представница ДРИ предавач на семинару о значају функционисања система финансијског управљања и контроле

Горанка Јовановић, овлашћена државна ревизорка представила је важност, значај и улогу интерне ревизије на семинару Удружења овлашћених интерних ревизора у јавном сектору одржаном 10. и 11. априла у циљу промоције и развоја професије интерне ревизије код корисника јавних средстава у Републици Србији и имплементације интерне финансијске контроле, односно система финансијског управљања и контроле.

9. 4. 2025.

Започето спровођење ревизија сврсисходности пословања из Програма ревизије ДРИ за 2025. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ) започела је спровођење ревизија сврсисходности пословања у складу са Програмом ревизије за 2025. годину.



Корупција – највећа препрека доброг управљања

Објављено: 28. 5. 2012.

Председник Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић, предводећи четворочлану делегацију, представљао је Републику Србију на другом припремном састанку Економско – еколошког форума, који је под називом „Промоција доброг управљања и борба против корупције као подршка социјално-економском развоју“, одржан у Даблину. Скупу је присуствовала и помоћница директора Агенције за борбу против корупције Маријана Обрадовић, која је излагала на тему „Размена искустава о развоју и спровођењу система изјаве, који се односи на имовину и приход функционера“. У делегацији су биле и Милица Божанић, шеф Oдељења за међународну сарадњу у Агенцији за борбу против корупције и Светлана Станковић, први саветник у Мисији Републике Србије у Бечу.
Координатор економско-еколошких активности у Секретаријату ОЕБС Горан Свилановић нагласио је да је корупција једна од највећих претњи безбедности и стабилности и велика препрека ефикасног спровођења принципа доброг управљања. У том смислу антикорупцијске иницијативе позитивно утичу на просперитет земаља. Према подацима ММФ, уколико земља побољша свој индекс о корупцији за два поена, ефекат је повећање инвестиционих активности за четири процентна поена, а на годишњи раст БДП по глави становника утиче растом од пола поена.

На скупу је наглашено да истраживања показују да три, од четири, становника Европске уније корупцију види као главни проблем у својим земљама, а скоро половина грађана верује да је ниво корупције у њиховим земљама чак порастао у последње три године. Такође, истакнуто је да иако је корупција у фокусу ЕУ већ 15 година, стварни домети у борби против корупције су незадовољавајући.
Расправа током конференције вођена је, највећим делом, на стручном нивоу, где су представници институција разменили искуства, пре свега, о методама борбе против корупције. Учесници скупа који су представљали разне институције земаља учесница ОЕБС, међународне организације, пословни и невладин сектор, закључили су да је добро управљање основ просперитетног друштва, а корупција озбиљна препрека од које није изузета ни једна држава.
Иако није прецизно дефинисано, учесници су се сагласили да добро управљање подразумева орјентисаност ка консензусу, одговорност, транспарентност, разумевање, ефективност и ефикасност, праведност, инклузивност и поштовање правних оквира. Другим речима, добрo управљање подразумева да су држава, приватни сектор и цивилно друштво подједнако укључени у процес доношења одлука.