Најновије актуелности

26. 7. 2024.

Одржана свечана академија Државне ревизорске институције поводом обележавања значајног јубилеја

Државна ревизорска институција (ДРИ) обележила је данас јубилеј - 180 година од оснивања Главне контроле – претече Државне ревизорске институције. Свечаној  академији, одржаној у Народном позоришту, присуствовали су представници законодавне и извршне власти, независних институција, међународних врховних ревизорских институција, међународних организација, медија,  организација цивилног друштва, као и запослени у ДРИ.

25. 7. 2024.

Одржана конференција посвећена обележавању 180 година постојања ДРИ

Државна ревизорска институција одржала је данас конференцију у Дому Народне скупштине Републике Србије поводом другог дана обележавања 180 година од оснивања Главне контроле – претече данашње Државне ревизорске институције. Током конференције разматране су три теме – „Значај ревизије трошења јавних средстава“, „Трендови развоја и међусобне сарадње врховних ревизорских институција“ и „Користи од ДРИ за државу и грађане“.

24. 7. 2024.

Отворена изложба „Од Главне контроле до Државне ревизорске институције 1844 – 2024“

У холу Дома Народне скупштине Републике Србије синоћ је свечано отворена изложба „Од Главне контроле до Државне ревизорске институције 1844–2024“ чиме је почело тродневно обележавање 180 година од оснивања Државне ревизорске институције Републике Србије. Пригодна изложба приказује уставна и законска решења, место, улогу, рад, људе и значај Главне контроле и  Државне ревизорске институције, у прошлости и садашњости.

8. 7. 2024.

Реаговање ДРИ на текст који је објављен на порталу autonomija.info под називом „Најмање 600.000 људи у апсолутном сиромаштву“

Државна ревизорска институција реагује на текст који је објављен на порталу autonomija.info 6. јула 2024. године, под називом „Најмање 600.000 људи у апсолутном сиромаштву“, у коме су изнете нетачне тврдње.

3. 7. 2024.

Реаговање ДРИ на текст Радио Слободна Европа који је објављен под насловом „Донације за десничарске организације из Управе Србије за дијаспору коју је водио Арно Гујон“

Државна ревизорска институција реагује на текст који је објављен на порталу Радио Слободна Европа 1. јула 2024. године под називом „Донације за десничарске организације из Управе Србије за дијаспору коју је водио Арно Гујон“, у коме су изнете нетачне тврдње.

ДРИ учесник друштвеног дијалога о остваривању циљева одрживог развоја

ДРИ учесник друштвеног дијалога о остваривању циљева одрживог развоја

Објављено: 20. 3. 2024.

На друштвеном дијалогу под називом „Дијалогом до остваривања циљева одрживог развоја“ одржаном у Палати Србије, који је окупио неке од кључних актера у спровођењу Агенде 2030, др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, истакао је да Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Циљеви одрживог развоја: Спремност Републике Србије за имплементацију Агенде 2030“  представља знак одлучности и спремности Србије у имплементацији Агенде 2030.

„Ова ревизија извршена је на државном нивоу, а имамо у плану да обрадимо тему примене Агенде 2030 на локалном нивоу, јер управо на локалном нивоу грађани остварују највећа права“, рекао је др Пејовић.

Имплементација и спровођење Циљева одрживог развоја, по речима др Пејовића,  јесте дуготрајан посао који захтева константно праћење и унапређење, а ДРИ је свој допринос овој глобалној обавези дала спровођењем ревизије сврсисходности „Циљеви одрживог развоја: Спремност Републике Србије за имплементацију Агенде 2030“. Ревизијом је утврђено да је Република Србија показала спремност да у свој национални контекст угради Циљеве одрживог развоја, али је неопходно дефинисати дугорочне националне развојне приоритете и успоставити континуирану координацију свих надлежних органа и заинтересованих страна.

„ДРИ је од 2019. до 2023. године спровела више ревизија сврсисходности на теме које су повезане са Циљевима одрживог развоја у социјалној, економској и сфери заштите животне средине и то у областима: пољопривреде, заштите и доступности воде, квалитета ваздуха, управљања отпадом, али и у области социјалне заштите и здравства, родне равноправности, образовања, заштите културних добара, комуналних услуга и  јавних набавки“, нагласио је др Пејовић.

Представљајући налазе, закључке и препоруке поменутог извештаја о ревизији,  Нада Тошић, овлашћена државна ревизорка и вођа тима који је спровео ревизију, нагласила је да је за ефективну имплементацију Агенде 2030, неопходно да надлежни органи заврше кључни процес доношења Плана развоја Републике Србије, тако да се у њему, као кровном документу развојног планирања, документима јавних политика и националном буџету, доследно осликава веза са Циљевима одрживог развоја у свим аспектима Агенде 2030.

„У Србији је успостављен институционални оквир за имплементацију Агенде 2030, уз укључивање бројних развојних партнера. Међутим, од 2020. године недостаје континуирана координација активности државних органа и осталих заинтересованих страна“, рекла је Тошић.

Како је даље објаснила, доношење Националне мапе пута за статистику, националних индикатора за праћење Циљева одрживог развоја, као и редовно инклузивно извештавање Уједињених нација, обезбедиће имплементацију и праћење остварења Агенде 2030 у складу са специфичностима Републике Србије.

На данашњем друштвеном дијалогу који је организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са пројектом „Реформа јавних финансија – Агенда 2030“ који спроводи ГИЗ, уз подршку влада Немачке и Швајцарске, истакнуто је да су Циљеви одрживог развоја из Агенде 2030 Уједињених нација   национални приоритет Србије.

Током дијалога говорили су и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије – Томислав Жигманов, амбасадорка Немачке у Србији – Анке Конрад, амбасадор Швајцарске у Србији – Урс Шмид, вршилац дужности помоћника министра за мултилатералну сарадњу у Министарству спољних послова – Катарина Лалић Смајевић.

Како је закључено, данашњи друштвени дијалог означава корак даље у неговању и даљем развоју заједничке сарадње и координације међу свим релевантним актерима у остваривању циљева одрживог развоја у Србији у складу са Агендом 2030. По завршетку скупа, како је то иначе пракса, усвојена је Сагласност о поступању, која садржи основне тачке данашњег друштвеног дијалога.