U Srbiji se godišnje gubi više od trećine proizvodene vode za piće

23. decembar 2019. godina
U Srbiji se godišnje gubi više od trećine proizvodene vode za piće

U Srbiji tokom 2018. godine u distribuciji je izgubljeno 230 miliona kubnih metara vode za piće, odnosno preko 35 odsto proizvedene vode za piće nije isporučeno potrošačima. Preduzeća godišnje, po tom osnovu, prosečno gube preko 10 milijardi dinara prihoda, rečeno je danas na konferenciji za novinare Državne revizorske institucije. Na predstavljanju Izveštaja o reviziji svrsishodnosti posovanja „Svrsishodnost upravljanja vodovodnom infrastrukturom“ dr Duško Pejović, predsednik DRI i generalni državni revizor je istakao da se u javnim vodovodima Srbije prosečno godišnje gubi više od trećine vode, a u petini javnih vodovoda gubi se preko 50 odsto.

Gubici u mreži mogu se smanjiti investicijama u revitalizaciju i izgradnju vodovodne mreže, za šta su po državnim procenama, potrebna ulaganja od preko 800 miliona evra, istakao je dr Pejović i dodao da bi rešavanje gubitaka vode moglo da obezbedi unapređenje sistema vodosnabdevanja u Srbiji.

U Vojvodini je situacija u proseku najbolja – gubici iznose oko 25 odsto proizvedene vode. Sledi Beograd sa gubicima od oko 33 odsto, dok su gubici u ostalom delu zemlje oko 40 odsto.

Kako je objasnio generalni državni revizor, nakon značajnih ulaganja od 1950. do 1980. godine, poslednjih decenija znatno su smanjene investicije u vodovodnu infrastrukturu, što se, uz probleme uposlovanju preduzeća za vodosnabdevanje, odrazilo na velike gubitke vode u mreži.

Prema rečima Nade Tošić, državnog revizora, cilj revizije je bio da se utvrdi da li jedinice lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća koja su JLS osnovale za obavljanje delatnosti vodosnabdevanja, svrsishodno upravljaju vodovodnom infrastrukturom u cilju smanjenja gubitaka vode, kao i da li ministarstva u okviru svojih nadležnosti preduzimaju odgovarajuće mere koje doprinose efektivnom upravljanju vodovodnom infrastrukturom u cilju smanjenja gubitaka vode.

Subjekti revizije bili su, kako je objasnila Tošić, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, zatim gradovi, osnivači vodovodnih preduzeća, Beograd, Niš, Prokuplje i Gradska opština Lazarevac, kao i preduzeća, koja su jedinice lokalne samouprave osnovale za obavljanje komunalne delatnosti snabdevanje vodom za piće, JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" Beograd, JKP "Naissus" Niš, JPKP "Lazarevac" Lazarevac, JKP "Hammeum" Prokuplje.

Upravljanje vodovodnom infrastrukturom, odnosno, uspešna i održiva redukcija gubitaka vode, zahteva sistemski pristup na nacionalnom nivou, ali i veće angažovanje lokalnih vlasti i vodovodnih preduzeća, zato što preduzete mere i aktivnosti nisu dovoljno doprinele svrsishodnom upravljanju i smanjenju gubitaka vode, naglasila je Tošić.

Kako je rekla, efikasnije upravljanje vodovodnom infrastrukturom u vodovodnim preduzećima, može se postići strateškim opredeljenjem za smanjenje gubitaka vode, godišnjim planiranjem zasnovanim na merljivim i dostižnim ciljevima, adekvatnim izveštavanjem, kao ipreduzimanjem mera za efikasno upravljanje gubicima vode i sprovođenjem intenzivnijih aktivnosti u cilju dugoročnog smanjenja gubitaka vode.

Upitnik o upravljanju gubicima vode smo poslali na adrese 148 preduzeća. Deset odsto preduzeća uopšte ne meri vodu, a oko 50 odsto retko proverava tačnost merača protoka, tako dane mogu da procene koliko su izgubili vode, niti da utiču na njeno smanjenje. Samo pet odsto preduzeća je organizovalo odeljenje koje kontoliše, vrši analize i ima aktivan pristup smanjenju gubitaka vode, objasnila je Tošić. Ona je dodala da vodovodna preduzeća ne menjaju blagovremeno vodovode niti ih baždare u zakonskom roku od pet godina, a pogrešni obračuni utiču na povećanje gubitaka vode.

Vodovodna mreža u Srbiji, kako je rečeno na skupu, veoma je stara i to je jedan od glavnih razloga velikih gubitaka vode.

Prosečna starost vodovodne mreže u Nišu, Prokuplju i Lazarevcu je 40 godina, a u Beogradu 33 godine.

JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ u svom sastavu ima 22 odsto mreže starosti između 46 i 55 godina, a 10 odsto dužine vodovodnih cevi, odnosno oko 400 kilometara je starije od 55 godina.

Uloga osnivača vodovodnih preduzeća u upravljanju vodovodnom infrastrukturom u cilju smanjenja gubitaka vode, bila bi efektivnija uz obezbeđenje potrebnih uslova u cilju njenog razvoja i unapređenja, kao i dugoročnog i kratkoročnog planiranja i izveštavanja usmerenog ka učincima

Ministarstvo u oblasti komunalne infrastrukture i komunalnih delatnosti i ministarstvo u oblasti upravljanja vodama nisu u potpunosti doprinela efektivnom upravljanju vodovodnom infrastrukturom i smanjenju gubitaka vode u sistemu vodosnabdevanja, zbog nedostatka sistemskog postupanja.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i pored utvrđenog stanja i sprovedenih mera u vezi sa gubicima vode, nije preduzelo mere ili predložilo Vladi donošenje propisa ili preduzimanje mera koje bi dale sistemski doprinos dugoročnom smanjenju gubitaka vode.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije predložilo donošenje Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbijed do 2034. godine.

Posledica rasutih nadležnosti u oblasti vodosnabdevanja, kao i nedostatka sistemskog pristupa u postupanju ministarstava je rizik da će nivo gubitaka vode u vodovodnim sistemima i dalje biti visok, a delatnost vodosnabdevanja se neće razvijati.

Državna revizorska institucija je subjektima revizije dala preporuke za unapređenje upravljanja vodovodnom infrastrukturom na sva tri nivoa: preduzećima, njihovim osnivačima i nadležnim ministarstvima, kako bi bio omogućen sistemski pristup rešavanja problema gubitaka vode u vodovodnim sistemima.