Republika Srbija
Саопштење – 17. јул 2015. године

Држава нема евиденцију имовине, зато годинама губи значајне приходе

Република Србија нема тачне податке о броју и вредности своје непокретне имовине, због непоступања надлежних органа и корисника и мањкавости прописа, изјавио је данас Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције. Представљајући Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Располагање непокретностима у својини Републике Србије“, Сретеновић је нагласио да Влада нема контролу над располагањем непокретностима због непостојана централизованог система, као и неодговорног понашања корисника и надлежних органа.

На конференцији за новинаре Сретеновић је нагласио да Република Србија пропушта прилику да увећа приходе од располагања непокретностима, јер корисници те имовине не примењују тржишне принципе и не спроводе неопходне  мере.

Двадесет година неуспостављања евиденције и непостојања контроле над располагањем непокретностима Републике Србије довело је до пропуштања прилике за увећање прихода, рекао је Сретеновић.

У евиденцији Републичке дирекције за имовину (РДИ) унето је укупно 551.946 јединица, што не значи да је пописано толико непокретности, јер је утврђено да су неке непокретности више пута евидентиране, објаснио је Сретеновић.

Тако за зграду Владе Републике Србије у Немањиној улици 22-26 постоји 31 унос у евиденцији, а за зграду Министарства финансија 11 уноса

Светлана Тома Анокић, врховни државни ревизор у Сектору за ревизију сврсисходности пословања, нагласила је да је укупна површина пописаних непокретности близу седам милијарди квадратних метара, а књиговодствена вредност те имовине је 683 милијарде динара.

Та вредност непокретности у државном власништву је нереална јер је свега за 20 одсто тих непокретности уписана ревалоризована вредност, рекла је Тома Анокић.

Она је додала да држава од пословног закупа или коришћења имовине у свом власништву прикупља много мање новца него што би могла, да то ради по тржишним ценама.

Тома Анокић је навела пример да су по подацима Управе за трезор у 2013. години приходи од закупа и коришћења државне имовине били шест милијарди динара, од чега је само 852 милиона динара уплаћено у буџет, а остали износ је на рачунима корисника тих непокретности.

На конференцији је речено да корисници непокретности не примењују тржишне цене приликом располагања непокретностима, не предузимају одговарајуће мере за наплату потраживања по основу издавања у закуп, не обавештавају Републичку дирекцију за имовину о слободном простору, као и то да дају непокретности у својини Републике Србије у закуп без правног основа.

Државна ревизорска институција препоручила је Влади Србије да предузме активности за израду стратегије и плана управљања и располагања непокретностима, да наложи Министарству финансија да нормативно уреди начин и рокове спровођења пописа за кориснике буџетских средстава, затим да задужи орган који ће извршити попис непокретности у својини РС непосредним увидом. Такође, Институција је препоручила  Влади да задужи Републички геодетски завод и Републичку дирекцију за имовину да успоставе ефикасну координацију, нарочито у вези са подацима о праву својине, праву коришћења, подацима  о непокретностима, који претходе и неопходни су за упис у јединствену евиденцију непокретности у својини РС.

Државна ревизорска институција препоручила је РДИ да успостави у потпуности надлежност над праћењем располагања непокретностима у својини државе, анализира стање, начин коришћења и спроведе мере заштите, затим, да утврди број корисника непокретности у својини РС и обезбеди евиденцију по корисницима непокретности, затим да утврди критеријуме на основу којих врши анализу и доделу непокретности. Институција је препоручила РДИ да непокретности стечене у својину РС евидентира у својим пословним књигама у циљу праћења стања и кретања и да иницира отварање посебног рачуна јавних прихода од давања у закуп, на коришћења и  накнадом и отуђења непокретности који би РДИ омогућио увид у укупне приходе и примања од непокретности у својини РС.

Поступци ревизије су спроведени у периоду од априла 2014. до јуна 2015. године.

Пре одржавања прес конференције Радослав Сретеновић  је представио кључне поруке, закључке и налазе ревизије члановиам Одбора за републички буџет и контролу трошења јавних средстава.

Председник Одбора Верољуб Арсић је указао да ће Одбор на некој од наредних седница заузети ставове и предложити одређене препоруке и мере поводом разматрања Извештаја о ревизији сврсисходности на тему: „Располагање непокретностима у својини Републике Србије“, о чему ће поднети извештај Народној скупштини.

 
Саопштење – 14. јул 2015. године

Неопходна сарадња интерне и екстерне ревизије

Државна ревизорска институција врло често упућује субјектима ревизије препоруке да успоставе интерну финансијску контролу и интерну ревизију. То значи да стање у овој области није задовољавајуће, рекао је Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције. Он је, отварајући конференцију „Сарадња Државне ревизорске институције и интерних ревизора у јавном сектору“, нагласио да бројни субјекти у својим систематизацијама нису ни предвидели радна места за интерну финансијску контролу и интерну ревизију.

С друге стране, одређени државни органи јесу успоставили интерну финансијску контролу и интерну ревизију, али недовољно функционалну. Најчешће, због недовољних овлашћења учинак је мали, рекао је Сретеновић. Он је додао да професија интерног ревизора мора да буде озбиљно схваћена, а ова радна места треба у систематиазцији да заузму позиције какву и заслужују.

Када министри и помоћници министара, државни секретари, директори фондова, директори јавних предузећа, градоначелници, председници општина буду схватили колико им може бити драгоцена помоћ интерне контроле и интерне ревизије, као првог нивоа одбране од ненаменског и нерационалног трошења јавних средстава, тада може и да очекујемо бољу слику и боље резултате у систему финансијске контроле у јавном сектору, поручио је Сретеновић.

Милован Филимоновић, државни секретар у Министарству финансија, нагласио је да ово министарство координира свим пословима на успостављању интерне ревизије.

Потребно је уложити низ додатних напора како бисмо обезбедили да се јавна средства троше ефикасно, ефективно и економично, поручио је Филимоновић.

Иван Бошњак, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самуправе, нагласио је потребу за већом употребом информационих технологија, како бисмо унапредили обраду и прикупљање података на електронски начин.

Стелиана Недера, заменик сталног представника Уједињених нација и УНДП, нагласила је да је, између осталог, сврха пројекта „Унапређење управљања јавним финансијама“ јачање везе између интерне и екстерне ревизије на локалном нивоу. Тиме би се унапредила ефективност ревизије, чиме се већа одговорност за финансијску ревизију даје интерним ревизорима, док би се екстерни ревизори више фокусирали на ревизију сврсисходности.

Током конференције, делегације врховних ревизорских институција из Хрватске, Македоније, Црне Горе и Републике Српске представиле су своја искуства у сарадњи са интерним ревизорима у јавном сектору. Осим представника из врховних ревизорских инстутуција на конференцији су учествовали представници Централне јединице за хармонизацију, интерни ревизори из локалних самоуправа широм Србије и представници Удружења интерних ревизора Србије и донаторских организација.

Конференцију је организовала Државна ревизорска институција, уз подршку Програма за развој Уједињених нација (УНДП), у оквиру пројекта „Унапређење управљања јавним финансијама“, који финансира Швајцарска канцеларија за сарадњу (СДЦ).

 
Саопштење – 15. јун 2015. године

Представници Државне ревизорске институције и чланови Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава боравили у студијској посети Главној служби за ревизију јавног сектора Републике Српске и Народној скупштини Републике Српске

Представници Државне ревизорске институције на челу са председником Институције Радославом Сретеновићем и чланови Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава на челу са председником Одбора Верољубом Арсићем боравили су у студијској посети Главној служби за ревизију јавног сектора Републике Српске 11. и 12. јуна 2015. године.

Циљ посете је био упознавање представника Институције и Народне скупштине са организацијом и надлежностима Главне службе, као и дужностима и овлашћењима ревизора у вршењу ревизије јавних рачуна свих министарстава, судова, других органа Владе, органа општина, јавних фондова и других јавних институција у Републици Српској. Током посете, представљени су односи ревизорских институција и органа за спровођење закона, односи између екстерне и интерне ревизије у јавном сектору, као и резултати рада Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске од оснивања 1999. године.

Чланови делегације из Србије, у складу са Протоколом о сарадњи Народне скупштине Републике Србије и Народне скупштине Републике Српске, одржала и састанке са Одбором за финансије и буџет и Одбором за ревизију Народне скупштине Републике Српске, ради међусобне размене искустава у области јавних финансија и вршења парламентарне контроле над трошењем јавних средстава.

Студијска посета Главној служби за ревизију јавног сектора Републике Српске организована је у оквиру пројекта „Унапређење механизама одговорности у области јавних финансија“ који Државна ревизорска институција реализује у сарадњи са УНДП – Програмом Уједињених нација за развој.

 
Саопштење – 10. јун 2015. године

Потписан Меморандум о сарадњи Државне ревизорске институције и Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава

Председник Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић и потпредседник Народне скупштине и председник Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Верољуб Арсић потписали су данас Меморандум о сарадњи Одбора и Институције.

На церемонији потписивања у Скупштини, Радослав Сретеновић је рекао да потписивање Меморандума са Одбором доприноси унапређењу међусобних односа и сарадње у контроли трошења јавних средстава.

Државна ревизорска институција припрема јасне и прецизне извештаје у вези са ревизорским налазима за чланове Одбора. Пружаћемо помоћ члановима Одбора у разумевању налаза из извештаја о ревизији, поручио је Сретеновић.

Он је рекао да ће Институција именовати представника који ће заједно са члановима Одбора координирати активности како би сарадња била конструктивна и одвијала се на најбољи начин.

Верољуб Арсић је нагласио да je потписивањем Меморандума подигнут ниво сарадње, јер су и Народна скупштина и Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава и Државна ревизорска институција чувари јавних средстава.
Он је оценио да је досадашња сарадња Одбора и Институције била на завидном нивоу.
И до сада је сарадња са Државном ревизорском институцијом била на високом нивоу. Сада ћемо је још више унапредити, закључио је Арсић.

 
Саопштење – 10. јун 2015. године

Државна ревизорска институција почела ревизију политичких странака

Државна ревизорска институција почела је спровођење ревизије финансијских извештаја и правилности пословања за 2014. годину Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије и Демократске странке.

Први састанци представника Институције и политичких странака биће одржани почетком наредне недеље.

Ревизије ће се спроводити истовремено у све три политичке странке.

Институција је политичким странкама прошле недеље уручила закључке о спровођењу ревизије, као и писмене захтеве за достављање документације неопходне за израду плана спровођења ревизија.

Странке су имале право да у року од осам дана од пријема закључка приговором оспоре надлежност Државне ревизорске институције за спровођење ревизије. Након истека рока за приговор, закључци о спровођењу ревизије су постали коначни.

Државна ревизорска институција, спроводи ревизију политичких странака на основу Програма ревизије за 2015. годину, који је усвојио Савет.

 



UNDP Serbia
Norwegian Ministry of Foreign Affairs

Овај сајт је израђен уз подршку Владе Краљевине Норвешке и Програма Уједињених нација за
развој
, а у оквиру Програма « Јачање механизама одговорности у области јавних финансија »