Republika Srbija
Саопштење – 26. јануар 2015. године

Државна ревизорска институција представила члановима Одбора за финансије налазе из извештаја о ревизијама спроведеним током 2014. године

Радослав Сретеновић, генерални државни ревизор, представио је данас на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава налазе из 134 извештаја о ревизији које је Државна ревизорска институција спровела током 2014. године.

Он је нагласио да је Државна ревизорска институција, спровођењем ревизија током прошле години, обухватилае податке из финансијских извештаја који се односе на расходе и издатке, приходе и примања, нефинансијску имовину, финансијску имовину, обавезе, и јавни дуг у укупном износу од 15,395 билиона динара.

Државна ревизорска институција, у вези са извештајима о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања за 2013. годину, поднела је, до сада, 131 захтев за покретање прекршајног поступка, 14 пријава за привредни преступ и 15 кривичних пријава, рекао је Сретеновић. Он је додао и да правни тимови настављају да разматрају и анализирају извештаје у вези са елементима за подношење пријава надлежним органима.

Сретеновић је члановима Одбора представио и Предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о финансијском плану Државне ревизорске институције за 2014. годину и Предлог одлуке о финансијском плану Државне ревизорске институције за 2015. годину, са пројекцијама за 2016. и 2017. годину. Одбор је размотрио и дао сагласност на предлоге.

 

 
Саопштење – 26. децембар 2014. године

Државна ревизорска институција представила налазе из извештаја о ревизијама које је спровела током 2014. године

Државна ревизорска институција, спровођењем ревизија током 2014. години, обухватила је податке из финансијских извештаја који се односе на расходе и издатке, приходе и примања, нефинансијску имовину, финансијску имовину, обавезе, и јавни дуг у укупном износу од 15,395 билиона  динара, рекао је Радослав Сретеновић, генерални државни ревизор. Он је данас на конференцији за новинаре представио и остале резултате који се односе на 134 извештаја о ревизији.

Неправилности утврђене у попису код 32 субјекта ревизије износе 16,030 милијарди динара. Од овог износа није извршен попис имовине и обавеза у вредности од 16,013 милијарди динара, док се 17 милиона динара односи на остале неправилности.  Нефинансијска имовина  није пописана у износу од 13,678 милијарди динара, финансијска имовина у износу од 1,309 милијарди динара, обавезе у износу од 918 милиона динара и ванбилансна актива у износу од 108 милиона динара, рекао је Сретеновић.

Када су у питању приходи и примања, по његовим речима, утврђене су неправилности у износу од 2,753 милијарде динара. Највећа неправилност односи се на приходе који нису  остварени у складу са Уговором са Републичким фондом за здравствено осигурање  и Законом о здравственој заштити у износу од 1,148 милијарде динара.

Субјекти ревизије извршили су расходе за плате/зараде, додатке и накнаде, које нису у складу са прописима – Законом о платама у државним органима и јавним службама и одговарајућим уредбама. Износ утврђених неправилности је 1,910 милијарди динара, рекао је Сретеновић. Он је додао да су од овог износа више  извршени расходи за плате/зараде у износу од 1,180 милијарди динара, расходи чији правни основ за извршење није усклађен са прописима износе 276,560 милиона динара, док остале неправилности износе 447,440 милиона динара.


Код 13 субјеката ревизије утврђен је већи број запослених  од броја дозвољеног прописима за 639 лица, истакао је Сретеновић.

Код 46 субјеката ревизије нису правилно извршени и евидентирани расходе за  услуге по уговору у укупном износу од 967 милиона динара, од чега се 586 милиона динара односи на исплате обухваћене ревизијом правилности пословања  које нису у складу са прописима (Закон о буџетском систему, Закон о раду, Закон о рачуноводству, Закон о финансирању локалне самоуправе, Уредба о буџетском рачуноводству и други прописи), а 381 милион динара односи се на неправилности утврђене ревизијом финансијских извештаја.

Генерални државни ревизор је објаснио и да су неправилности које се односе на нефинансијску имовину утврђене су у укупном износу од 13,525 милијарди динара, док су неправилности које се односе на исказивање података о финансијској имовини утврђене су у укупном износу од 73,275 милијарди динара.

Неправилности код обавеза утврђене су у укупном износу од 3,181 милијарди динара, од чега се највећи део односи на преузете обавезе изнад апропријација у износу од 1,036 милијарди динара код 25 локалних власти , на мање исказане укупне обавезе за извршене радове на Коридору 10 и 11 у износу од  971 милион динара, неправилности утврђене код јавних предузећа у износу од 527 милиона динара и на неисказане обавезе по основу остварене добити у износу од 227 милиона динара.

Овогодишњим извештајима о ревизији обухваћене су јавне набавке у износу од 16,5 милијарди динара. Ревизијом правилности пословања у делу примене Закона о јавним набавкама утврђено је да су извршене набавке добара, услуга и радова, које нису у складу са законом, у 363 случаја, у износу од 7,56 милијарди динара. Износ учешћа неправилности утврђених у јавним набавкама у односу на износ обухваћен ревизијом износи 45,81 одсто. Закључени су уговори без спроведених поступака јавних набавки у износу од 2,80 милијарди динара, извршене су набавке које нису предвиђене у годишњем плану набавки, односно нису предвиђена средства у Финансијском плану у износу од 1,23 милијарди динара.

У 2013. години су плаћене провизије на неповучена средства у укупном износу од 906 милиона динара, од чега из буџета Републике Србије 537 милиона динара, a на терет средстава директних корисника кредита 369 милиона динара, а због неповлачења кредитних средстава у складу са динамиком која је одређена уговорима о задуживању, рекао је Сретеновић. Он је додао и да је учешће дуга општег нивоа државе, у бруто домаћем производу, на дан 31. децембар 2013. године износило 65,48 одсто, што је изнад прописаног нивоа од 45 одсто БДП-а, по Закону о буџетском систему.


Државна ревизорска институција је ове године субјектима ревизије дала укупно 1.489 препорука, ради отклањања неправилности и унапређења усклађености пословања са законима и прописима, нагласио је Сретеновић.

Он је додао и да је Државна ревизорска институција, по извештајима у 2014. години, за сада поднела 111 захтева за покретање прекршајног поступка, 13 пријава за привредни преступ и 15 кривичних пријава.

Правни тимови настављају да разматрају и анализирају извештаје у вези са елементима за подношење пријава надлежним органима. Имена одговорних лица објавићемо наредне године, поручио је Сретеновић.

 
Саопштење – 21. новембар 2014. године

Ревизија политичких партија – регионална искуства

Државна ревизорска институција ће 2015. године започети ревизију политичких странака у складу са програмом ревизије који ће Савет усвојити до краја године, најавио је Радослав Сретеновић, генерални државни ревизор. Он је, отварајући дводневну регионалну конференцију државних ревизорских институција “Ревизија политичких партија – регионална искуства” у Београду, рекао да Закон о Државној ревизорској институцији и сада даје Институцији надлежност за спровођење ревизије финансијских извештаја политичких странака, али је на то не обавезује.

Сагласно Акционом плану за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године, биће измењен Закон о финансирању политичких активности, тако да ће програмом ревизије Државне ревизорске институције сваке године бити обухваћен одговарајући број политичких субјеката који имају представнике у Народној скупштини, истакао је Сретеновић.

Он је додао да ће ревизију спроводити сектор у Институцији који је надлежан за ревизију Народне банке Србије, јавних агенција и других корисника јавних средстава.

У плану је и обука ревизора за ревизију политичких странака, али мораћемо да запослимо и нове кадрове, рекао је Сретеновић.

По његовим речима,у Србији постоји велико интересовање јавности за ревизију политичких партија, али да ће ревизије трајати онолико колико је потребно, како би  извештаји о ревизији били квалитетни.

Верољуб Арсић, потпредседник Народне скупштине и председник Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава је истакао да Државној ревизорској институцији неће бити лако да спроведе ревизију политичких партија, јер су се неке политичке странке неодговорно понашале, задуживале се код пословних банака, а после избора нису могле да измире дугове.

Спровођење ревизије финансијских извештаја политичких партија натерало би странке да у периоду када нема изборних кампања, својим средствима располажу на прави начин, рекао је Арсић.

Ирена Војачкова Солорано, стална представница УН-а и УНДП-а у Србији нагласила је да ће та организација путем пројекта „Унапређење механизма одговорности у области  јавних финансија“ подржати Државну ревизорску институцију у припреми прве ревизије политичких партија.

Само из републичког буџета, партије су у 2014. години добиле скоро 10 милиона евра за своје редовне активности, док је додатних седам милона евра подељено у сврхе покривања трошкова изборне кампање, подсетила је Солорано.

Она је додала да транспарентно, законито и подложно контроли финансирање политичких партија представља веома важно питање и за демократију и за борбу против корупције.

У склопу припрема за спровођење ревизија финансијских извештаја политичких партија у Србији, о својим искуствима у овој области говорили су ревизори из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и Словеније.

У Босни и Херцеговини ревизију политичких партија не спроводи врховна ревизорска институција - Канцеларија за ревизију институција Босне  и Херцеговине, већ Служба за ревизију финансирања политичких странака Централне изборне комисије.   Ова служба ревидира странке од 2004. године, а контролу свих политичких партија врши сваке године. До сада је ова служба објавила 570 извештаја са налазима ревизије и мишљењем ревизора о финансирању странака у складу са Законом о финансирању политичких странака.

Ревизија финансијских извештаја политичких партија у Црној Гори врши се од 2012. године, а обухваћене су партије на центарлном и локалном нивоу. Ревизори, између осталог, проверавају да ли је партија донела опште акте којима се уређује пословање, број запослених у странци за годину која се ревидира, да ли је партија успоставила систем интерних контрола, да ли је финансијски план донет у складу са општим актима, као и да ли финансијским планом обухваћене све врсте прихода и расхода.

Милан Дабовић, председник Сената Државне ревизорске институције Црне Горе, нагласио је да осим ревизије завршног рачуна буџета, ревизија политичких странака је друга најважнија законска обавеза. Он је додао да не постоји уједначеност између стварних трошкова и оног што је плаћено.

Од прве ревизије до данас доста тога се променило, успостављене су ефикасније и квалитативније евиденције и странке су врло озбиљно схватиле законска ограничења, рекао је Дабовић.

У Македонији од 2010. године, Државни завод за ревизију сваке године ревидира све политичке партије. Пре тога, почев од 2005. године, ова врховна ревизорска институција ревидирала је само политичке партије које су учествовале у изборној кампањи.

Тања Таневска, генерални државни ревизор Републике Македоније, је нагласила да завод не ревидира само партије које из републичког буџета добијају мањи од 2.500 евра годишње.

У 2013. години ревидирали смо 46 партија, а осам странака нисмо, рекла је Таневска.

Она је додала да се за политичке партије издваја 0,06 одсто укупних средстава буџета, као и да су највећи извори финансирања политичких партија из донација и чланарина.

Ревизије политичких партија допринеле су решењу системских слабости, тако да су сада усаглашени сви закони који уређују ову област, рекла је Таневски.

У Словенији су до сада ревидирани извештаји из изборних кампања, а од следеће године ће бити вршена и ревизија завршних извештаја политичких странака. Рачунски суд ће контролисати износ средстава који је сакупљен и коришћен у изборној кампањи, затим, да ли су средства у кампањи коришћена у складу са законом, као и  да ли су тачни подаци у извештајима организатора изборне кампање.

Пракса у Словенији је таква да уколико су средства политичким партијама уплаћена у супротности са законом, организатор изборне кампање их преноси хуманитарним организацијама. По Закону о политичким партијама, Ревизорски суд ће спроводти ревизију правилности пословања партија које из буџета добијају више од 10.000 евра. Такође, овај закон прописује да Ревизорски суд током једне године мора обавити ревизију најмање једне трећине партија , односно свих партија у року од четири године.

Немања Ненадић, директор Транспарентности Србија, која ће путем пројекта помоћи подизању капацитета Државне ревизорске институције у оквиру припрема за спровођење ревизије политичких субјеката, говорио је о историјату уређивања финансирања партија у Србији, приватним и јавним изворима финансирања странака, овлашћењима Државне ревизорске институције и Агенције за борбу против корупције у области контроле партија.

Он је указао да у Србији законска решења у вези са политичким партијама нису доследна и истакао важност јасне поделе надлежности између различитих орган, како не би било преклапања и како нешто не би остало непокривено.

Радојко Обрадовић, директор Института за јавне финансије је истакао да се ревизији политичких партија мора дати много већа важност него што на то указује висина јавних средстава која се из буџета издваја за странке.

Да би Државна ревизорска институција на најбољи начин искористила ревизорске кадрове, најпре би требало да ревидира парламентарне странке. Такође, било би добро направити четворогодишњи план којим би била обухваћена ревизија свих политичких партија у Србији, рекао је Обрадовић.

Он је додао да би Државна ревизорска институција требало да сва средства којима странка располажу третира као јавна средства и да их ревидира, а не да  контролише само средства која су странке добиле из буџета.

Важно је да се у извештајима о ревизији странака прикаже целокупна структура прихода, расхода, и уопште начини  финансирања странака, рекао је Обрадовић.

Он је поручио да јавност не би требало да очекује од Државне ревизорске институције  да замени рад свих других институција у систему и да морамо да уложимо заједнички напор да свака институција одради свој део посла. У том случају имаћемо најбоље резултате.

Ружица Стојиљковић, начелник Службе за контролу финансирања политичких субјеката из Агенције за борбу против корупције Републике Србије, је нагласила потребу сарадње између Државне ревизорске институције и Агенције, нарочито у контроли наменског коришћења средстава политичких субјеката.

Сви учесници сагласили су се да су током конференције размењена драгоцена регионална искуства у области ревизије политичких партија, да у размотрени примери добре праксе, као и да је указано на проблеме са којима се врховне ревизорске институције у овом делу Европе сусрећу. Учесници су сагласни да је финансијска, функционална и организациона независност врховних ревизорских институција неопходан предуслов да би се одговорило свим изазовима које ревизија политичких партија носи, као и да је за спровођење препорука из ревизорских извештаја  битна подршка парламента.

Државна ревизорска иснтитуција је организовала конференцију у оквиру пројекта “Унапређење механизма одговорности у области јавних финансија” који спроводи УНДП, а финансира Влада Краљевине Шведске.

 
Саопштење – 13. новембар 2014. године

Завршен први извештај о ревизији из Програма ревизије за 2014. годину

Државна ревизорска институција завршила је ревизију финансијских извештаја и правилности пословања Националне корпорације за осигурање стамбених кредита за 2013. годину и доставила извештај о ревизији Народној скупштини, ревидираном субјекту и одговорним лицима у субјекту ревизије.

Извештај о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања Националне корпорације за осигурање стамбених кредита је објављен на сајту Државне ревизорске институције.

Ово je први извештај о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања из Програма ревизије за 2014. годину.

Институција ће наставити да објављује извештаје о ревизији у складу са овогодишњим програмом ревизије.

 
Саопштење – 12. новембар 2014. године

Радионица посвећена паралелној ревизији сврсисходности

Председник Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић отворио је данас у Београду радионицу посвећену пројекту паралелне ревизије сврсисходности чија је тема енергетска ефикасност.
„Очекујем да ће циљ пројекта, објављивање извештаја о овој ревизији сврсисходности, бити испуњен. Кроз овај пројекта учињен је и велики напредак у сарадњи наших институција. Несумљиво ће унапређење ревизије сврсисходности ојачати умрежавање, колегијално учење и размену искустава, пракси, метода и поступака рада наших институција“, рекао је Сретеновић.

Генерални државни ревизор је додао да му је посебно задовољство што је, након врховних ревизорских институција Албаније и Босне и Херцеговине, Државна ревизорска институција Републике Србије домаћин једне од пет радионица у оквиру овог пројекта.
Паралелна ревизија сврсисходности спроводи се у оквиру Мреже врховних ревизорских институција држава кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ.
Извештај, односно резултати овог пројекта, требало би да буду представљени наредне године у Луксембургу или Бриселу.
Организацију догађаја подржали су Заједничка радна група за ревизијске активности, Канцеларија генералног ревизора Краљевине Шведске и Европски ревизорски суд, као и УНДП у оквиру пројекта „Унапређење механизама одговорности у области јавних финансија“ који финансира Влада Краљевине Шведске.

 



UNDP Serbia
Norwegian Ministry of Foreign Affairs

Овај сајт је израђен уз подршку Владе Краљевине Норвешке и Програма Уједињених нација за
развој
, а у оквиру Програма « Јачање механизама одговорности у области јавних финансија »