Republika Srbija
Саопштење – 22. септембар 2014. године

Посета Парламенту Швајцарске поводом пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине“

Председник Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић, заједно са делегацијом Народне скупштине Републике Србије, боравио је у студијској посети Швајцарској где се упознао са начином контроле над трошењем јавних финансија коју спроводи Парламент Швајцарске.

Делегација из Србије, осим са посланицима оба дома Парламента Швајцарске,  састала се и разменила искуства са државним секретаром у Министарству спољних послова, генералним ревизором Швајцарске, Министарством финансија, Међуминистарском радном групом за борбу против корупције.

Швајцарска као федерална држава са прилично јединственим политичким институцијама и механизмима директне демократије утиче на улогу и рад парламента, као и облике управљања финансијама. Делегација је имала прилику да се упозна са три нивоа управљања: општинским, кантоналним и федералним, кроз оба дома парламента.

Одржана је и посебна трибина о парламенту којој су присуствовали народни посланици оба парламента и академски кругови који се баве политичким наукама. Трибини су присуствовали и швајцарски новинари коју су пропратили посету.

Делегацију је дочекала потпредседница доњег дома парламента Christa Markvald, а том приликом је постављена и застава Републике Србије на згради Парламента Швајцарске.

Осим Сретеновића, делегацију су чинили народни посланици Верољуб Арсић, Јанко Веселиновић, Марија Обрадовић, Олгица Батић и Дубравка Филиповски, генерални секретар и помоћник генералног секретара Народне скупштине, Јана Љубичић и Мирјана Недељковић.

Посета и размена искустава, која означава почетак развоја сарадње два парламента и даљи рад на унапређењу парламентарног надзора, организована је у оквиру пројекта "Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине" који спроводи Народна скупштина са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП) уз подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу.

 
Саопштење - 27. јун 2014. године

Службеним возилима у 2012. пређено више од 67 милиона километара

Постоји ризик да директни буџетски корисници управљају службеним возилима на неекономичан и неефикасан начин, изјавио је Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције. Представљајући Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Управљање службеним возилима директних корисника буџета Републике Србије“, Сретеновић је нагласио да, на основу података који су прикупљени за 2012. годину, у Републици Србији постоји 26.966 службених возила  којима управљају директни буџетски корисници. Од тог броја 6.244 су возила опште намене, а 20.722 возила посебне намене.

Расходи и издаци за наведена возила у 2012. години износила су 6,1 милијарду динара, од чега се на расходе и издатке возила опште намене односило 1,9 милијарди динара, док се на расходе и издатке за возила посебне намене односило 4,2 милијарде динара, истакао је Сретеновић.

Возила опште намене, која чине мање од 1/4 укупног броја возила, проузрокују 1/3 укупних расхода и издатака. У структури расхода највећи износ чини гориво са 929 милиона динара, односно око 60% и текуће поправке и одржавање са 318 милиона динара, односно око 2о одсто.

Службена возила опште намене су од дана набавке до 31.12.2012. године, прешла близу 590 милиона километара, док су у 2012. години, прешла укупно више од 67 милиона километара, односно у просеку 12.000 километара по возилу. Пређена километража ДБК по возилу варира од 0 до преко 100.000 км, а 643 возила у 2012. години није коришћено, рекао је Сретеновић.

Највећи број возила са нула пређених километара у 2012. години има Пореска управа, и то 161 возило, Републички геодетски завод - 101 возило, и Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација - 71 возило, рекао је Сретеновић.

Просечна старост возила опште намене је 9,5 година, док је просечна потрошња горива по возилу 9,78 литара на 100 км.

Генерални државни ревизор је додао да је Институција због злоупотреба поднела једну кривичну пријаву.

Кривична пријава је поднета против лица које је оштетило буџет Србије за 1,2 милиона динара, рекао је Сретеновић.

Због истраге која је покренута након подношења кривичне пријаве, Сретеновић није могао да саопшти о којој државној институцији је реч.

Као пример добре праксе и сврсисходно управљање службеним возилима, Сретеновић је поменуо Министарство одбране.

Детаљном анализом утврђено да је да је један од главних разлога неефикасног управљања то што управљање службеним возилима опште намене директних буџетских корисника у Србији није регулисано законом, али и да евиденције директних буџетских корисника не обезбеђују текуће и свеобухватне податке о броју службених возила, њиховој искоришћености и расходима и изадацима.

Такође, директни буџетски корисници нису успоставили адекватне системе за праћење и контролу службених возила, а прибављање и продаја службених возила обавља се без претходних суштинских анализа. Већина корисника има делимичан систем прикупљања информација и евиденција о коришћењу службених возила.

Ради уређења области коришћења службених аутомобила, Институција је препоручила Влади Србије да предузме активности за нормативно уређење области управљања службеним возиллима, а директним корисницима буџета да интерним актима пропишу све неопходне процедуре везане за коришћење службених возила, да размотре могућност рационализације властитог возног парка, као и да све расходе и издатке евидентирају по возилу, као и све податке о пређеним километрима и употреби возила.

Ревизија је обухватила управљање службеним возилима директних корисника буџета Републике Србије (Влада, владине канцеларије и службе, министарства, организације, управе и дирекције у саставу министарстава). Остали корисници јавних средстава (индиректни корисници буџета Републике Србије, јавна предузећа, као и други нивои власти – аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе) нису обухваћени због ограничених ресурса и времена.

Институција је од 126 директних буџетских корисника прикупила податке о броју возила која користе, када су набављена, која им је набавна, а која садашња вредност, колико су километара прешла од дана набавке до 31.12.2012. године, колико су прешла у 2012. години, у чијем су власништву, који је правни основ за коришћење, колика је просечна потрошња горива, колики су расходи за гориво, одржавање, резервне делове, регистрацију, осигурање и паркирање.

За потребе ове ревизије анализирано је управљање службеним возилима опште намене, док возила за посебне намене (полицијска и војна) нису била предмет детаљне анализе.

Након анализе општих података, Државна ревизорска институција је на основу одређених, јасно дефинисаних мерила, одабрала 15 од 126 директних буџетских корисника за детаљну анализу. Изабрани директни буџетски корисници управљају са  88% од укупног броја возила и 84% укупних расхода за возила.

Након тога, Институција је израдила нацрт, затим  предлог и коначан извештај о ревизији који је уручила на адресе 15 директних буџетских корисника, односно одговорним и пређашњим одговорним лицима.

Ово је први извештај Државне ревизорске институције о ревизији сврсисходности пословања.

Ревизија је спроведена као пилот ревизија у оквиру твининг пројекта „Јачање капацитета Државне ревизорске институције“ који спроводе Ревизорски суд Холандије и Канцеларија генералног ревизора Велике Британије.

 
Саопштење – 26. jун 2014. године

Неефикасно управљање јавним средствима
на нивоу локалних власти

Локалне самоуправе и територијалне аутономије неефикасно управљају јавним средствима, плаћају без правног основа, нису успоставиле интерну ревизију, издају пословни простор у закуп на коруптиван начин, у пословању не примењују међународне стандарде. Ово су само неки од закључака садржани у „Анализи досадашњих извештаја Државне ревизорске институције у вези са радом јединица локалне самоуправе и територијалне аутономије“. Анализа је представљена је на конференцији „Унапређење управљања јавним финансијама на локалном нивоу“. На скупу коме су присуствовали градоначелници, председници општина и представници релевантних државних институција, Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције је поручио да бројне неправилности, дата ревизорска мишљења и поднете пријаве, указују да је пословање локалних власти тешко, сложено и оптерећено проблемима. Он је додао да се кључни проблеми огледају у недовољно ефикасном коришћењу јавних средстава, неефикасном управљању јавном имовином, недовољном поштовању закона, прописа и процедура, што јасно указује на одсуство јавне одговорности.

„Уочено је да се велики број јавних прихода наплаћује по другим основама, чиме се избегава њихово буџетско трошење“, рекао је Сретеновић.

"Предложили смо и измене одређених прописа. На пример, да се донесе закон о радним односима и о платама у локалним самоуправама, као и о субвенцијама", истакао је генерални државни ревизор. Он је закључио да је од изузетне важности да градоначелници и председници општина схвате суштину и тежину неправилности за које су они најодговорнији јер су наредбодавци за извршење буџета.

Потпредседница Владе и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички нагласила је да је извор финансијске недисциплине и дуговања и сама држава. По њеним речима, срж проблема је непостојање обавезујућег система планирања, недостатак координације, као и непостојање надзора кад оним што радимо.

„На нивоу јединица локалних самоуправа ови проблеми су знатно сложенији због неусклађености надлежности, приоритета и капацитета'', рекла је Удовички.

"На јесен ће бити донет шири спектар закона који ће регулисати рад у јавној управи, а посебно ће бити важно то што ће се на свеобухватан начин регулисати плате у јавној управи, агенцијама, јавним службама и локалној самоуправи'', поручила је Удовички.

Министар финансија Лазар Крстић очекује да ће до краја јула бити готов нацрт закона о финансирању локалних самоуправа, као и да ће тај закон бити усвојен у септембру или октобру.

„Када закон буде донет општине ће моћи да планирају буџет за наредну годину“, нагласио је Крстић. Он је додао да ће овим законом бити уведена јасна правила и предвидивост у расподели прихода, тако да ће свака општина на основу параметара знати на колики трансфер новца од државе може да рачуна.

Према његовим речима, важност доношења овог закона је веома велика јер се једна осмина укупних прихода државе убира на нивоу локалних самоуправа.

''Начин финансирања различитих нивоа власти јесте један од пет приоритета министарства финансија'', нагласио је он.

Председник СКГО и градоначелник Ниша Зоран Перишић поручио је да мора да се промени однос према ономе што је јавно.

У Нишу је између доношења два закона о легализацији изграђено 6500 објеката. Због тога је буџет града ускраћен за два годишња буџета, објаснио је Перишић.

Јург Штауденман, заменик сталне представнице УНДП је нагласио да се увођење програмског буџета, као и доношење закона о финансирању локалних самоуправа представљају могућност да се ојача управљање јавним средствима.

Он је најавио да ће УНДП  и ове и идуће године наставити да сарађује са институцијама у Србији у циљу побољшања стања на нивоу централне и локалне власти.

Душко Пејовић, врховни државни ревизор Сектора за ревизију буџета локалних власти истакао је да на нивоу локалних власти пословање није уређено интерним актима, није израђена стратегија управљања ризиком, контролне активности нису добро успостављене, није успостављена интерна ревизија, а приходи и примања се нереално планирају.

Као лоше примере управљања јавним средствима на локалу, он је навео пример општине која је задужена за наредна два годишња буџета, као и општину која је била у блокади 265 дана.

Небојша Лазаревић, стручни консултант који је учествовао у изради ове Анализе, указао је на најважније закључке који су наведени у анализи.

Скупу се обратио и Ђорђе Станичић, генерални секретар Сталне конференције градова и општина.

Државна ревизорска институција је до сада објавила 59 извештаја о ревизији. Извршена је ревизија финансијских извештаја завршног рачуна буџета и правилност пословања АП Војводина, 23 града, 31 општине и четири градске општине. У поступку је спровођење ревизије 27 локалних власти, од чега се 20 односи на општине, а седам на градске општине. Институција је за претходне три године дала 1.034 препорука од чега су 607 спроведене, 342  су у току спровођења, девет није спроведено и за 76 препорука биће извршена ревизија одазивних извештаја у 2014. години. Највећи број препорука, 44% дат је у области расхода и издатака, 11% у области биланса стања, 10% система финансијског управљања итд. До сада је Институција за локалну власт поднела 343 захтева за покретање прекршајног поступка, 32 пријаве за привредни преступ и 65 кривичних пријава.

Модератори скупа били су Ива Василић, шеф Канцеларије председника Државне ревизорске институције, Небојша Лазаревић, консултант у изради Анализе  и Александар Бућић, помоћник генералног секретара Сталне конференције градова и општина.

Конференциjу је организовала Стална конференција градова и општина у оквиру активности пројекта „Унапређење механизма одговорности у области јавних финансија“, који спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у сарадњи с Државном ревизорском институцијом, а финансира Шведска агенција за међународни развој (СИДА).

 
Саопштење – 6. јун 2014. године

Посланици подржали Извештај о раду Државне ревизорске
институције за 2013. годину

Народни посланици Скупштине Србије расправљали су јуче о Извештају о раду Државне ревизорске институције за 2013. годину. Народна скупштина је, већином гласова свих народних посланика, усвојила Предлог закључка Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава поводом разматрања Извештаја о раду Државне ревизорске институције за 2013. годину.

Представљајући извештај Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције је нагласио да је Институција у 2013. години у потпуности остварила планиране задатке.

Државна ревизорска институција је ревидирала финансијске извештаје и правилност пословања 56 субјеката. Међутим, објавили смо 66 извештаја о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања јер смо ревидирали и саставне делове финансијских извештаја у оквиру ревизије Завршног рачуна буџета Републике Србије за 2012. Годину, нагласио је Сретеновић. Он је додао да су ревизијама у 2013. години обухваћени јавни расходи и издаци у укупном износу од 2.683 милијарде динара.

Током излагања у пленуму, генерални државни ревизор указао је на најзначајније неправилности код субјеката ревизије, а које се односе на Закон о буџетском систему, Закон о јавним набавкама, Закон о раду,на  попис имовине и обавеза, биланс стања, потраживања и обавезе, расходе за плате и накнаде запослених.

Субјектима ревизије упутили смо и 1081 препоруку, истакао је Сретеновић. Он је додао да ће Државна ревизорска институција, на основу информација до којих су државни ревизори дошли у поступцима ревизије, поднети иницијативе за доношење нових закона или за измену и допуну већ важећих закона.

Институција ће дати препоруке за измене и допуне Закона о буџетском систему, измене и допуне Закона о примањима народних посланика у Народној скупштини Републике Србије, измене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању, измене и допуне Закона о здравственом осигурању, доношење Закона о здравственој заштити, Закона о здравственом осигурању војних осигураника, Закона о радним односима и Закона о платама у јединицама локалне власти, Закона о комуналним таксама и Закона о субвенцијама, рекао је Сретеновић.

Институција је поднела 208 захтева за покретање прекршајног поступка, 18 пријава за привредни преступ и 51 кривичну пријаву.

Да бисмо повећали број ревизорских извештаја, као и већи обухват ревизија и ревидиране износе потребно је да запослимо нове кадрове, поручио је Сретеновић. По његовим речима, повећање броја запослених подразумева и запошљавање кадрова за извођење ревизија финансијских извештаја политичких странака.

Говорећи о пословном простору, Сретеновић је подсетио да Институција користи пословни простор у Нишу, Новом Саду, Београду и Крагујевцу.

У Београду Институција користи канцеларије на пет раздвојених локација. То нам представља проблем у комуникацији запослених и повећава укупне трошкове пословања. Таква околност није довела у питање извршење програма ревизије, али је додатно оптеретила ревизорске тимове. У сарадњи са Владом, Институција предузима мере и активности на проналажењу адекватног и целовитог пословног простора, рекао је Сретеновић.

Државна ревизорска институција је досадашњим радом настојала да оправда поверење које јој је Народна скупштина указала, пружајући јој подршку у парламентарном надзору над трошењем јавних средстава. То ћемо чинити и убудуће, поручио је Сретеновић.

 
Уплата хуманитарне помоћи посредством PayPal сервиса

Обавештавамо вас да је од 18. маја 2014. године активан PayPal рачун преко кога је могуће уплатити хуманитарну помоћ за жртве поплава у Републици Србији из 193 земље и региона.

Рачун припада Мисији Републике Србије при Европској унији у Бриселу, a средства која се уплате коришћењем PayPal сервиса се директно пребацују на наменски рачун Владе Републике Србије отворен за помоћ отклањања последица ванредних околности - поплава.

Детаље о начину уплате можете прочитати на адреси http://floodrelief.gov.rs/

 



UNDP Serbia
Norwegian Ministry of Foreign Affairs

Овај сајт је израђен уз подршку Владе Краљевине Норвешке и Програма Уједињених нација за
развој
, а у оквиру Програма « Јачање механизама одговорности у области јавних финансија »