Održan okrugli sto „Interna kontrola i eksterna revizija u Srbiji“

11. novembar 2011. godina
Održan okrugli sto „Interna kontrola i eksterna revizija u Srbiji“
Eksterna revizija i interna finansijska kontrola u javnom sektoru zauzimaju važno mesto u reformi javnih finansija, naročito u delu koji se odnosi na transparentnost. Zato ih ne bi trebalo posmatrati kao dodatak budžetskim ili računovodstvenim funkcijama, rekao je predsednik Državne revizorske institucije (DRI) Radoslav Sretenović. Otvarajući okrugli sto pod nazivom „Interna kontrola i eksterna revizija u Srbiji“, Sretenović je naglasio da je interna kontrola u javnom sektoru važan subjekt eksterne revizije koju vrši Državna revizorska institucija. Da bi generalni državni revizor, Savet Državne revizorske institucije, i generalni interni revizor, čelnik Centralne jedinice za harmonizaciju, izgradili poverenje, integritet i profesionalizam, neophodan im je odgovarajući stepen nezavisnosti, poručio je Sretenović. On je dodao da je potrebno da se odnos internih i eksternih revizora zasniva na razumevanju i poverenju.Bjanka Breteše, viši savetnik u Reviziji i finansijskoj kontroli Sigme naglasila je da je glavni zadatak državnih revizorskih institucija da ispitaju da li se javna sredstva troše ekonomično, efikasno, delotvorno i u skladu sa pravilima i propisima. Da bi državne revizorske institucije mogle na adekvatan način da vrše reviziju moraju biti nezavisne, a metode revizije bi trebalo da budu na najvišem nivou, ocenila je Breteše. Kao preduslove za postojanje nezavisnih državnih revizorskih institucija, ona je navela osam principa Meksičke deklaracije o nezavisnosti vrhovnih revizorskih institucija. Jedan od principa odnosi se na nezavisnost rukovodilaca i članova državnih revizorskih institucija. U nekim zemljama, kao što su Crna Gora i Slovenija, imenovanje rukovodstva državnih revizorskih institucija je definisano ustavom, što daje dodatnu sigurnost. Važno je da mandati rukovodilaca budu osigurani, jer u tom slučaju oni vrše funkciju bez pritiska. Članovi Saveta Državne revizorske institucije Republike Srbije imenovani su na period od pet godina, sa mogućnošću reimenovanja, što je prilično kratak period i u međunarodnim okvirima može da se tumači kao smetnja nezavisnosti, rekla je Breteše. Po njenim rečima, važan princip odnosi se i na postojanje delotvornih mehanizama za praćenje sprovođenja preporuka koje daju državne revizorske institucije. Brojni parlamenti uspostavljaju i posebne odbore koji razmatraju samo izveštaje vrhovnih revizorskih institucija, zaključila je Breteše.

Okruglom stolu, koji su organizovale Državna revizorska institucija i Sigma, prisustvovali su i članovi Odbora za finansije Narodne Skupštine. Zoran Krasić, predsednik Odbora za finansije, je istakao da je Narodnoj skupštini važno da država bude jeftinija za poreske obveznike, a u tome značajnu ulogu ima Državna revizorska institucija. Državna revizorska institucija, zajedno sa Savetom za borbu protiv korupcije, usmerava pažnju javnosti prema mogućim oblicima korupcije u društvu, rekao je Krasić. Zamenik predsednika Odbora za finansije, Branka Ljiljak, je poručila da Državna revizorska institucija u svom radu ima punu podršku svih članova Odbora za finansije. Po rečima Jorgovanke Tabaković, člana Odbora za finansije, Državna revizorska institucija kroz svoje izveštaje popravlja nedovoljno dobre zakone. Državna revizorska institucija ima hrabrost da kompetentno otvori problem, a da ne naiđe na ćutanje države i medija, rekla je Tabaković. Ona je dodala da je Državna revizorska institucija otkrila kako država pomoću trikova povećava prihode i smanjuje rashode u svojim dokumentima. Koristeći metodologiju Svetske banke, Državna revizorska institucija je uspešno utvrdila da država pomoću metodologije Međunarodnog monetarnog fonda iskrivljuje sliku, rekla je Tabaković. Član Odbora za finansije, Radojko Obradović, je ocenio da je neophodno da interni revizori imaju, pre svega, ličnu odgovornost kako bi njihovi izveštaji bili nezavisni. Ukoliko hoćemo da interna revizija budžetskih korisnika bude uspešna, onda ona mora da ima veću nezavisnost i veća ovlašćenja, poručio je Obradović. Po mišljenju Zorana Kasalovića, člana Odbora za finansije, sadašnji saziv Parlamenta je uvideo potrebu da Državna revizorska institucija profunkcioniše u punom smislu. To je veoma važno jer Narodna skupština kroz kvalitetne izveštaje koje dobija od Državne revizorske institucije pokušava da kontroliše sprovođenje zakona koje donosi.

Goran Cvejić, pomoćnik ministra finansija, Centralna jedinica za harmonizaciju, je istakao da se sistem internih finansijskih kontrola u javnom sektoru intenzivno razvija od 2009. godine, kada je usvojena “Strategija razvoja internih finansijskih kontrola u javnom sektoru Republike Srbije”, kao dokaz opredeljenosti Vlade za razvoj modernog sistema upravljanja finansijama. Ministarstvo finansija, odnosno Centralna jedinica za harmonizaciju, je proizvela 68 ovlašćenih internih revizora i uspostavila certifikacionu šemu za sticanje ovog potpuno novog zvanja i vrste državnih službenika. Do sada uspostavljena interna revizija pokriva 91 odsto budžeta Republike Srbije, rekao je Cvejić. On je upozorio da i dalje postoje određena ograničenja kao što su nedostatak visokoobrazovanog kadra, niske zarade, nedovoljna finansijska sredstva, nepostojanje formalnih uslova i konkurencija privatnog sektora.

Žoze Viegas Ribeiro, zamenik generalnog inspektora u Generalnom inspektoratu Ministarstva finansija Portugala, je istakao da je poreskim obveznicima potrebno objasniti kako se troši svaki dinar iz budžeta. Interni i eksterni revizori su obavezni da pomognu parlamentu u kontroli trošenja para iz budžeta, dostavljajući im jasne izveštaje. Ukoliko revizori dostave parlamentu izveštaje koji nisu razumljivi, ne mogu očekivati podršku, poručio je Ribeiro. On je tokom svoje prezentacije objasnio razvoj interne revizije u Portugalu. Ekspert Sigme, Jan Piter Lingen, je predstavio sistem interne kontrole i upravljanje budžetom u Holandiji, iz perspektive parlamenta. Po njegovoj oceni, važno je da sistemi interne kontrole budu nepolitički.
Predstavnici svih strana koje su učestvovale u raspravi tokom okruglog stola, Odbora za finansije Narodne skupštine, Ministarstva finansija, odnosno Centralne jedinice za harmonizaciju, i Državne revizorske institucije, su saglasni da je neophodno unaprediti stabilnost finansijskog upravljanja u Republici Srbiji, kako bi se javna sredstva trošila zakonito i ispravno, namenski i sa željenim efektom. Takođe, svi učesnici su saglasni da je ovaj cilj moguće ostvariti zajedničkom i konstruktivnom saradnjom.