Doprinos Državne revizorske institucije u sprovođenju Ciljeva održivog razvoja

05. februar 2020. godina
Doprinos Državne revizorske institucije u sprovođenju Ciljeva održivog razvoja

Vrhovne revizorske institucije bi trebalo da doprinesu praćenju ostvarivanja Ciljeva održivog razvoja (COR). To bi za njih trebalo da bude izazov i podsticaj, rečeno je na radnom sastanku „Doprinos Državne revizorske institucije u procesu implementacije Ciljeva održivog razvoja“ održanom u Beogradu. Na skupu je rečeno da sprovođenje Ciljeva održivog razvoja znači kvalitetniji i bolji život građana, kreiranje bolje sutrašnjice i zaštitu planete Zemlje.

Dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor je naglasio da su za sprovođenje Ciljeva održivog razvoja zainteresovani i javni sektor i vrhovne revizorske institucije, a u cilju poboljšanja sveta u kome živimo.

U sprovođenju Ciljeva održivog razvoja važna je saradnja institucija, istakao je dr Pejović i dodao da će Državna revizorska institucija povećanjem broja revizija svrsishodnosti poslovanja, kojih će tokom 2020. godine biti 13, pružiti dodatnu mogućnost za identifikovanje međusektorskih problema, pronalaženje rešenja i promovisanje najbolje prakse.

Po njegovim rečima, Državna revizorska institucija može da pomogne da se identifikuju izazovi i predlože rešenja za Srbiju na njenom putu ka ispunjenju uslova za pristupanje EU, kao i u sprovođenju Ciljeva održivog razvoja, odnosno pripremljenosti Republike Srbije za njihovo sprovođenje.

Dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende 2030 u Srbiji je naglasila da 78 odsto građana ne zna šta je održivi razvoj, 13 odsto prepoznaje pojedine elemente ovog termina, dok svega devet odsto prepoznaje pojam u celosti.

Ona je dodala da je neophodna ubrzano sprovođenje Agende 2030 na nivou gradova i opština. Učešće jedinica lokalne samouprave je potrebno kako bi se dostiglo 65 odsto Ciljeva održivog razvoja, rekla je dr Đukić Dejanović.

Kako je objasnila, uloga Državne revizorske institucije u realizaciji Agende 2030 je velika, jer je DRI sastavni deo nacionalnog mehanizma za praćenje, primenu i izveštavanje o napretku dostizanja Ciljeva održivog razvoja.

Leoni Rajmers, šefica Odseka za razvojnu saradnju Ambasade Nemačke u Beogradu je istakla da Srbija i Nemačka konstruktivno sarađuju kada je u pitanju sprovođenje Ciljeva održivog razvoja.

Veoma je očigledno koliko je snažna uloga vrhovnih revizorskih institucija kada je u pitanju sprovođenje Ciljeva održivog razvoja, poručila je Rajmers.

Dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine je istakla da je Odbor insistirao da se odredi finansijski okvir kada je u pitanju sprovođenje Agende 2030.

Kroz budžete velikih gradova, kao što su Beograd, Niš, Kragujevac i Novi Sad, prepoznaje se ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja, rekla je dr Tomić.

Dr Milorad Mijatović, predsednik Fokus grupe za razvoj mehanizama kontrole procesa implementacije Ciljeva održivog razvoja Narodne skupštine je naglasio da je najvažniji cilj postignut, odnosno da je Agenda 2030 postala vidljiva u Srbiji.

Srbija se institucionalno dobro organizovala. Sada je bitna realizacija, a za nju su potrebna sredstva, rekao je dr Mijatović. Po njegovim rečima, Srbija je sada, nakon finansijske konsolidacije, spremna da odvoji više sredstava za sprovođenje Ciljeva održivog razvoja.

Einar Gorisen, generalni direktor Razvojne inicijative INTOSAI (IDI) je naglasio da je ova organizacija objavila izdanje pod nazivom „Da li su nacije pripremljene za sprovođenje Agende 2030?“ koja sadrži uvide i preporuke vrhovnih revizorskih institucija koje su sprovele reviziju pripremljenosti zemalja za sprovođenje Ciljeva održivog razvoja.

Nalazi revizije pokazali su da su u mnogim zemljama uspostavljeni nacionalni okviri za sprovođenje Ciljeva održivog razvoja, ali da značajna pitanja, kao što su koherentnost politika i resursi za sprovođenje Ciljeva, nisu u potpunosti rešena, konstatovao je Gorisen.

Po njegovim rečima, vrhovne revizorske institucije moraju da budu deo procesa sprovođenja Ciljeva održivog razvoja.

Za vrhovne revizorske institucije izazov u sprovođenju Ciljeva održivog razvoja predstavlja pristup podacima i kvalitet tih podataka, zatim, profesionalne veštine, kao i odgovarajuća metodologija, zaključio je Gorisen.

Kako je objasnio, IDI je izradila Smernice za reviziju pripremljenosti zemalja za sprovođenje Ciljeva održivog razvoja.

Eldina Pleho, vođa tima za reviziju koji je u Bosni i Hercegovini sproveo reviziju svrsishodnosti koja se odnosila na pripremljenost Vlade ove države u sprovođenju Ciljeva održivog razvoja, naglasila je da je izveštaj pokazao da je potreban efikasniji pristup institucija u ovoj oblasti.

Strateški okvir za sprovođenje Ciljeva održivog razvoja prilikom sprovođenja revizije nije bio uspostavljen. Isto se može reći i za sistem izveštavanja i praćenja, rekla je Pleho i dodala da je revizija pokazala i da brojni indikatori za sprovođenje Ciljeva nisu uspostavljeni na nivou države.

Državna revizorska institucija 2019. godine sprovela je tri revizije svrsishodnosti poslovanja koje imaju dodirne tačke sa Ciljevima održivog razvoja – „Upravljanje industrijskim otpadom“, „Prevencija poplava u Republici Srbiji“ i „Svrsishodnost upravljanja vodovodnom infrastrukturom“. Vođe timova ovih revizija, državni revizori Goran Čabarkapa, Dragojle Polić i Nada Tošić, predstavili su najvažnije nalaze i preporuke ovih revizija.

Sastanak je organizovan u okviru projekta Nemačke međunarodne organizacije za saradnju (GIZ) „Reforma javnih finansija – finansiranje Agende 2030“.