Republika Srbija
Саопштење - 27. јун 2014. године

Службеним возилима у 2012. пређено више од 67 милиона километара

Постоји ризик да директни буџетски корисници управљају службеним возилима на неекономичан и неефикасан начин, изјавио је Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције. Представљајући Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Управљање службеним возилима директних корисника буџета Републике Србије“, Сретеновић је нагласио да, на основу података који су прикупљени за 2012. годину, у Републици Србији постоји 26.966 службених возила  којима управљају директни буџетски корисници. Од тог броја 6.244 су возила опште намене, а 20.722 возила посебне намене.

Расходи и издаци за наведена возила у 2012. години износила су 6,1 милијарду динара, од чега се на расходе и издатке возила опште намене односило 1,9 милијарди динара, док се на расходе и издатке за возила посебне намене односило 4,2 милијарде динара, истакао је Сретеновић.

Возила опште намене, која чине мање од 1/4 укупног броја возила, проузрокују 1/3 укупних расхода и издатака. У структури расхода највећи износ чини гориво са 929 милиона динара, односно око 60% и текуће поправке и одржавање са 318 милиона динара, односно око 2о одсто.

Службена возила опште намене су од дана набавке до 31.12.2012. године, прешла близу 590 милиона километара, док су у 2012. години, прешла укупно више од 67 милиона километара, односно у просеку 12.000 километара по возилу. Пређена километража ДБК по возилу варира од 0 до преко 100.000 км, а 643 возила у 2012. години није коришћено, рекао је Сретеновић.

Највећи број возила са нула пређених километара у 2012. години има Пореска управа, и то 161 возило, Републички геодетски завод - 101 возило, и Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација - 71 возило, рекао је Сретеновић.

Просечна старост возила опште намене је 9,5 година, док је просечна потрошња горива по возилу 9,78 литара на 100 км.

Генерални државни ревизор је додао да је Институција због злоупотреба поднела једну кривичну пријаву.

Кривична пријава је поднета против лица које је оштетило буџет Србије за 1,2 милиона динара, рекао је Сретеновић.

Због истраге која је покренута након подношења кривичне пријаве, Сретеновић није могао да саопшти о којој државној институцији је реч.

Као пример добре праксе и сврсисходно управљање службеним возилима, Сретеновић је поменуо Министарство одбране.

Детаљном анализом утврђено да је да је један од главних разлога неефикасног управљања то што управљање службеним возилима опште намене директних буџетских корисника у Србији није регулисано законом, али и да евиденције директних буџетских корисника не обезбеђују текуће и свеобухватне податке о броју службених возила, њиховој искоришћености и расходима и изадацима.

Такође, директни буџетски корисници нису успоставили адекватне системе за праћење и контролу службених возила, а прибављање и продаја службених возила обавља се без претходних суштинских анализа. Већина корисника има делимичан систем прикупљања информација и евиденција о коришћењу службених возила.

Ради уређења области коришћења службених аутомобила, Институција је препоручила Влади Србије да предузме активности за нормативно уређење области управљања службеним возиллима, а директним корисницима буџета да интерним актима пропишу све неопходне процедуре везане за коришћење службених возила, да размотре могућност рационализације властитог возног парка, као и да све расходе и издатке евидентирају по возилу, као и све податке о пређеним километрима и употреби возила.

Ревизија је обухватила управљање службеним возилима директних корисника буџета Републике Србије (Влада, владине канцеларије и службе, министарства, организације, управе и дирекције у саставу министарстава). Остали корисници јавних средстава (индиректни корисници буџета Републике Србије, јавна предузећа, као и други нивои власти – аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе) нису обухваћени због ограничених ресурса и времена.

Институција је од 126 директних буџетских корисника прикупила податке о броју возила која користе, када су набављена, која им је набавна, а која садашња вредност, колико су километара прешла од дана набавке до 31.12.2012. године, колико су прешла у 2012. години, у чијем су власништву, који је правни основ за коришћење, колика је просечна потрошња горива, колики су расходи за гориво, одржавање, резервне делове, регистрацију, осигурање и паркирање.

За потребе ове ревизије анализирано је управљање службеним возилима опште намене, док возила за посебне намене (полицијска и војна) нису била предмет детаљне анализе.

Након анализе општих података, Државна ревизорска институција је на основу одређених, јасно дефинисаних мерила, одабрала 15 од 126 директних буџетских корисника за детаљну анализу. Изабрани директни буџетски корисници управљају са  88% од укупног броја возила и 84% укупних расхода за возила.

Након тога, Институција је израдила нацрт, затим  предлог и коначан извештај о ревизији који је уручила на адресе 15 директних буџетских корисника, односно одговорним и пређашњим одговорним лицима.

Ово је први извештај Државне ревизорске институције о ревизији сврсисходности пословања.

Ревизија је спроведена као пилот ревизија у оквиру твининг пројекта „Јачање капацитета Државне ревизорске институције“ који спроводе Ревизорски суд Холандије и Канцеларија генералног ревизора Велике Британије.

 
Saopštenje - 26. jun 2014. godine

Neefikasno upravljanje javnim sredstvima na nivou lokalnih vlasti

Lokalne samouprave i teritorijalne autonomije neefikasno upravljaju javnim sredstvima, plaćaju bez pravnog osnova, nisu uspostavile internu reviziju, izdaju poslovni prostor u zakup na koruptivan način, u poslovanju ne primenjuju međunarodne standarde. Ovo su samo neki od zaključaka sadržani u „Analizi dosadašnjih izveštaja Državne revizorske institucije u vezi sa radom jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije“. Analiza je predstavljena je na konferenciji „Unapređenje upravljanja javnim finansijama na lokalnom nivou“. Na skupu kome su prisustvovali gradonačelnici, predsednici opština i predstavnici relevantnih državnih institucija, Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije je poručio da brojne nepravilnosti, data revizorska mišljenja i podnete prijave, ukazuju da je poslovanje lokalnih vlasti teško, složeno i opterećeno problemima. On je dodao da se ključni problemi ogledaju u nedovoljno efikasnom korišćenju javnih sredstava, neefikasnom upravljanju javnom imovinom, nedovoljnom poštovanju zakona, propisa i procedura, što jasno ukazuje na odsustvo javne odgovornosti.

„Uočeno je da se veliki broj javnih prihoda naplaćuje po drugim osnovama, čime se izbegava njihovo budžetsko trošenje“, rekao je Sretenović.

"Predložili smo i izmene određenih propisa. Na primer, da se donese zakon o radnim odnosima i o platama u lokalnim samoupravama, kao i o subvencijama", istakao je generalni državni revizor. On je zaključio da je od izuzetne važnosti da gradonačelnici i predsednici opština shvate suštinu i težinu nepravilnosti za koje su oni najodgovorniji jer su naredbodavci za izvršenje budžeta.

Potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički naglasila je da je izvor finansijske nediscipline i dugovanja i sama država. Po njenim rečima, srž problema je nepostojanje obavezujućeg sistema planiranja, nedostatak koordinacije, kao i nepostojanje nadzora kad onim što radimo.

„Na nivou jedinica lokalnih samouprava ovi problemi su znatno složeniji zbog neusklađenosti nadležnosti, prioriteta i kapaciteta'', rekla je Udovički.

"Na jesen će biti donet širi spektar zakona koji će regulisati rad u javnoj upravi, a posebno će biti važno to što će se na sveobuhvatan način regulisati plate u javnoj upravi, agencijama, javnim službama i lokalnoj samoupravi'', poručila je Udovički.

Ministar finansija Lazar Krstić očekuje da će do kraja jula biti gotov nacrt zakona o finansiranju lokalnih samouprava, kao i da će taj zakon biti usvojen u septembru ili oktobru.

„Kada zakon bude donet opštine će moći da planiraju budžet za narednu godinu“, naglasio je Krstić. On je dodao da će ovim zakonom biti uvedena jasna pravila i predvidivost u raspodeli prihoda, tako da će svaka opština na osnovu parametara znati na koliki transfer novca od države može da računa.

Prema njegovim rečima, važnost donošenja ovog zakona je veoma velika jer se jedna osmina ukupnih prihoda države ubira na nivou lokalnih samouprava.

''Način finansiranja različitih nivoa vlasti jeste jedan od pet prioriteta ministarstva finansija'', naglasio je on.

Predsednik SKGO i gradonačelnik Niša Zoran Perišić poručio je da mora da se promeni odnos prema onome što je javno.

U Nišu je između donošenja dva zakona o legalizaciji izgrađeno 6500 objekata. Zbog toga je budžet grada uskraćen za dva godišnja budžeta, objasnio je Perišić.

Jurg Štaudenman, zamenik stalne predstavnice UNDP je naglasio da se uvođenje programskog budžeta, kao i donošenje zakona o finansiranju lokalnih samouprava predstavljaju mogućnost da se ojača upravljanje javnim sredstvima.

On je najavio da će UNDP i ove i iduće godine nastaviti da sarađuje sa institucijama u Srbiji u cilju poboljšanja stanja na nivou centralne i lokalne vlasti.

Duško Pejović, vrhovni državni revizor Sektora za reviziju budžeta lokalnih vlasti istakao je da na nivou lokalnih vlasti poslovanje nije uređeno internim aktima, nije izrađena strategija upravljanja rizikom, kontrolne aktivnosti nisu dobro uspostavljene, nije uspostavljena interna revizija, a prihodi i primanja se nerealno planiraju.

Kao loše primere upravljanja javnim sredstvima na lokalu, on je naveo primer opštine koja je zadužena za naredna dva godišnja budžeta, kao i opštinu koja je bila u blokadi 265 dana.

Nebojša Lazarević, stručni konsultant koji je učestvovao u izradi ove Analize, ukazao je na najvažnije zaključke koji su navedeni u analizi.

Skupu se obratio i Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština.

Državna revizorska institucija je do sada objavila 59 izveštaja o reviziji. Izvršena je revizija finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnost poslovanja AP Vojvodina, 23 grada, 31 opštine i četiri gradske opštine. U postupku je sprovođenje revizije 27 lokalnih vlasti, od čega se 20 odnosi na opštine, a sedam na gradske opštine. Institucija je za prethodne tri godine dala 1.034 preporuka od čega su 607 sprovedene, 342 su u toku sprovođenja, devet nije sprovedeno i za 76 preporuka biće izvršena revizija odazivnih izveštaja u 2014. godini. Najveći broj preporuka, 44% dat je u oblasti rashoda i izdataka, 11% u oblasti bilansa stanja, 10% sistema finansijskog upravljanja itd. Do sada je Institucija za lokalnu vlast podnela 343 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 32 prijave za privredni prestup i 65 krivičnih prijava.

Moderatori skupa bili su Iva Vasilić, šef Kancelarije predsednika Državne revizorske institucije, Nebojša Lazarević, konsultant u izradi Analize i Aleksandar Bućić, pomoćnik generalnog sekretara Stalne konferencije gradova i opština.

Konferenciju je organizovala Stalna konferencija gradova i opština u okviru aktivnosti projekta „Unapređenje mehanizma odgovornosti u oblasti javnih finansija“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji s Državnom revizorskom institucijom, a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj (SIDA).

 
Saopštenje - 6. jun 2014. godine

Poslanici podržali Izveštaj o radu Državne revizorske
institucije za 2013. godinu

Narodni poslanici Skupštine Srbije raspravljali su juče o Izveštaju o radu Državne revizorske institucije za 2013. godinu. Narodna skupština je, većinom glasova svih narodnih poslanika, usvojila Predlog zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava povodom razmatranja Izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2013. godinu.

Predstavljajući izveštaj Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije je naglasio da je Institucija u 2013. godini u potpunosti ostvarila planirane zadatke.

Državna revizorska institucija je revidirala finansijske izveštaje i pravilnost poslovanja 56 subjekata. Međutim, objavili smo 66 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja jer smo revidirali i sastavne delove finansijskih izveštaja u okviru revizije Završnog računa budžeta Republike Srbije za 2012. Godinu, naglasio je Sretenović. On je dodao da su revizijama u 2013. godini obuhvaćeni javni rashodi i izdaci u ukupnom iznosu od 2.683 milijarde dinara.

Tokom izlaganja u plenumu, generalni državni revizor ukazao je na najznačajnije nepravilnosti kod subjekata revizije, a koje se odnose na Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o radu,na popis imovine i obaveza, bilans stanja, potraživanja i obaveze, rashode za plate i naknade zaposlenih.

Subjektima revizije uputili smo i 1081 preporuku, istakao je Sretenović. On je dodao da će Državna revizorska institucija, na osnovu informacija do kojih su državni revizori došli u postupcima revizije, podneti inicijative za donošenje novih zakona ili za izmenu i dopunu već važećih zakona.

Institucija će dati preporuke za izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, izmene i dopune Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju, donošenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, Zakona o radnim odnosima i Zakona o platama u jedinicama lokalne vlasti, Zakona o komunalnim taksama i Zakona o subvencijama, rekao je Sretenović.

Institucija je podnela 208 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 18 prijava za privredni prestup i 51 krivičnu prijavu.

Da bismo povećali broj revizorskih izveštaja, kao i veći obuhvat revizija i revidirane iznose potrebno je da zaposlimo nove kadrove, poručio je Sretenović. Po njegovim rečima, povećanje broja zaposlenih podrazumeva i zapošljavanje kadrova za izvođenje revizija finansijskih izveštaja političkih stranaka.

Govoreći o poslovnom prostoru, Sretenović je podsetio da Institucija koristi poslovni prostor u Nišu, Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu.

U Beogradu Institucija koristi kancelarije na pet razdvojenih lokacija. To nam predstavlja problem u komunikaciji zaposlenih i povećava ukupne troškove poslovanja. Takva okolnost nije dovela u pitanje izvršenje programa revizije, ali je dodatno opteretila revizorske timove. U saradnji sa Vladom, Institucija preduzima mere i aktivnosti na pronalaženju adekvatnog i celovitog poslovnog prostora, rekao je Sretenović.

Državna revizorska institucija je dosadašnjim radom nastojala da opravda poverenje koje joj je Narodna skupština ukazala, pružajući joj podršku u parlamentarnom nadzoru nad trošenjem javnih sredstava. To ćemo činiti i ubuduće, poručio je Sretenović.

 
Uplata humanitarne pomoći posredstvom PayPal servisa

Obaveštavamo vas da je od 18. maja 2014. godine aktivan PayPal račun preko koga je moguće uplatiti humanitarnu pomoć za žrtve poplava u Republici Srbiji iz 193 zemlje i regiona.

Račun pripada Misiji Republike Srbije pri Evropskoj uniji u Briselu, a sredstva koja se uplate korišćenjem PayPal servisa se direktno prebacuju na namenski račun Vlade Republike Srbije otvoren za pomoć otklanjanja posledica vanrednih okolnosti - poplava.

Detalje o načinu uplate možete pročitati na adresi http://floodrelief.gov.rs/

 



UNDP Serbia
Norwegian Ministry of Foreign Affairs

Ovаj sаjt je izrаđen uz podršku Vlаde Krаljevine Norveške i Progrаmа Ujedinjenih nаcijа zа
rаzvoj,
а u okviru Progrаmа « Jаčаnje mehаnizаmа odgovornosti u oblаsti jаvnih finаnsijа »