Противградна заштита недовољно штити пољопривредне производе

27. децембар 2018. година
Противградна заштита недовољно штити пољопривредне производе

Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ), приликом планирања средстава потребних за функционисање противградне заштите, дистрибуцијупротивградних ракета и одржавање лансирних станица, не обезбеђује у довољној мери заштиту пољопривредног производа и пољопривредног произвођача, кључна је порука Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Противградна заштита у Републици Србији“.

У периоду 2015-2017. године, РХМЗ није располагао оптималном количином ракета, али је у истом периоду и утрошено мање од количине која се налазила у оптицају, рекао је председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор др Душко Пејовић. Он је на конференцији за новинаре нагласио да је, према методологији РХМЗ-а, оптимална количина ракета 12 по лансирној станици.

С обзиром да су делови територије Републике Србије различито изложени дејству града, немају све лансирне станице потребу за истом количином противградних ракета, нити их троше истом динамиком. Зато одређен број ракета остане неутрошен на крају сезоне, док неке лансирне станице остану без ракета у току дејства, нагласио је генерални државни ревизор. Он је додао да се дешавало да, на крају године, остане већи број ракета на стању, него број потрошених ракета.

Уместо садашње линеарне поделе, РХМЗ мора да дистрибуира ракете према ризику од града, како би крајеви под већим ризиком имали довољно противградних ракета, поручио је др Пејовић.

Он је додао да је ревизијом утврђено да је РХМЗ од истог произвођача, исту врсту ракета, набављао по цени која је за 18 одсто нижа од цене по којој су набављале неке јединице локалне самоуправе.

По његовим речима, РХМЗ се ослања на накнадно добијање средстава из текуће буџетске резерве и помоћ јединица локалне самоуправе, и зато на време не обезбеђује потребне услове за оптимално функционисање система одбране од града.

Средства нису била обезбеђена на почетку сезоне, већ накнадно. Обезбеђивање средстава је зависило од могућности финансирања из текуће буџетске резерве, висине опредељених средстава из премије осигурања и спремности АП Војводине и јединица локалне самоуправе да обезбеде подршку у функционисању система одбране од града, рекао је др Пејовић.

Према достављеним подацима РХМЗ-а, АП Војводине и јединица локалне самоуправе за противградну заштиту на нивоу Републике Србије у периоду 2015–2017. године укупно је издвојено око 1,8 милијарди динара, и то из буџета Републике Србије 68 одсто, буџета АП Војводине један одсто и буџета јединица локалне самоуправе 31 одсто.

Просечна старост стрелаца у 2017. годиније износила 52,5 година. Због недостатка стрелаца прошле године било је неактивно око 15 одсто лансирних станица. Анкетом смо утврдили да највећи број јединица локалне самоуправе сматра да је проблем висина накнаде, рекао је др Пејовић.

По његовим речима, осим стрелаца, разлог неактивирања лансирних станица је неадекватно стање објеката или лансера. У 2017. години око 3,5 одсто лансирних станица није било активирано због стања објеката. РХМЗ је навео да нема процену финансијских средстава потребних за активирање лансирних станица које не раде, а да инвестиционо одржавање није радио због недостатка финансијских средстава.

Због делимичног надзора који врши над радом РХМЗ и ограниченог праћења ефеката подстицаја за постављање противградних мрежа, не може се на прави начин оценити допринос Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде функционисању противградне заштите, нагласио је др Пејовић. По његовим речима, Министарство пољопривреде није прописало методологију за процену штете од града на пољопривредним културама.

Jединице локалне самоуправе врше процену штете на основу Упутства о јединственој методологији за процену штете од елементарних непогода из 1987. године.

Државни ревизор и вођа тима ове ревизије Наталија Паушић је нагласила да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде од ове године почиње да уводи пробне аутоматске даљинске лансерне станице (АДЛС) за противградну заштиту на територији радарског центра Ваљево.

Опрема је инсталирана и очекује се да ће од 2019. године бити у функцији. Према наводима Министарства, увођењем овог система биће елиминисан проблем људског фактора и биће потребно дупло мање лансирних станица које ће покривати исту површину територије, рекла је Паушић.

Град као елементарна непогода у последње три године у Србији нанео је укупну штету од око шест милијарди динара, од чега највише у пољопривреди.

Државна ревизорска институција, ради уређења ове области, дала је препоруке и РХМЗ и Министарствупољопривреде, шумарства и водопривреде.